Naša priča.

Kako je sve počelo?

Naša priča je počela sasvim spontano na obroncima Sokolskih planina, u selu Bastav, s’ namerom da se pomogne najmlađem članu porodice - Maši, u borbi protiv ekcema. Maša je imala sreću da je njen deda Bata svoj hobi birao iz ljubavi – a to je bilo pčelarstvo. Deda Bata je imao sreću da njegova žena, Mašina baka Rosa, poznaje biljke malo više nego sebe, a da ih voli jednako koliko i on pčele. Deda Batin sin je bio privučen hobijem svog oca, opijen prirodom, i svime što ona nudi – baš onako kao što je i Bata nekada bio fasciniran gledajući svog oca.

Selo Bastav

Sa kolena na koleno

Svako je oplemenjivao svojim duhom, i novinama svog doba, pa tako i deda Batin sin. Nije mogao da ima boljeg majstora, a ni Bata boljeg šegrta. “Ovaj zanat, kao i svaki drugi može da se nauči, ali razumevanje i poštovanje prema prirodi ne može, to moraš da nosiš u sebi. - često je govorio Bata. Baš na to je i bio posebno ponosan gledajući svog sina kako preuzima gazdinstvo, koje je sada već porodičan posao. Kada prirodu neguješ i poštuješ, kada se otvoriš i prepustiš njenom pulsu – čuješ je. Ukoliko se u tom opijajućem momentu setiš da si mudar, zapisaćeš njene savete i tajne, baš kao što je to učinila baka Rosa. Ni njoj nije manjkalo sreće, jer baka Rosa ima divnu snajku. Često se moglo videti kako dva čudna šešira skakuću tamo-amo po poljanama i brdima. Ko bi bio, nego njih dve. 

Deda Bata sa svojim unukom i sinom

Kako je sve ovo izlečilo Mašu?

Deda Bata i Mašin tata su iz košnica donosili najfiniji, domaći vosak. Baka Rosa i Mašina mama su ga koristile kao bazu i mešale sa raznim lekovitim biljem koje su pronalazile i sušile u seoskoj kući, sve dok nisu stvorile dobitnu kombinaciju. Kombinaciju čiji je rezultat bio Maši osmeh i mir.

Kako su onda nastali drugi melemi? Pa znate kako to ide...deda Bata je razmišljao da bi mogao da se napravi melem za njihovu „pčelarsku kožu“, oljuštenu, uparenu od rukavica, sa po nekim pčelinjim ubodom. Zašto i mama ne bi napravila kremu za sebe? Baka dovikuje: “Pa daj nešto i za nas malo zrelije i mudrije.” Tako su nastali prvi melemi i kreme. Iz ljubavi i želje da se pomogne najbližima.

Znate i sami kako je kad su dobre stvari u pitanju: od usta do usta, od preporuke do preporuke, pa je tako kružila priča po selu o nekim tamo lekovitim melemima. Na sreću svih nas, porodica je odlučila da priču podeli i sa vama i približi vam poklon prirode.

Baka Rosa i Maša

Mi danas

A mi? Mi smo imale najviše sreće. O svemu smo učile i naučile. Kako se poštuje, kako se voli i neguje.

Naučile smo da zajedništvo znači jedni sa drugima, jedni za druge i jedno sa prirodom. Da je vera kad slušaš prirodu i svoju kožu, a strpljenje da priroda leči polako, ali sigurno, jer kada joj pružamo ljubav ona je nesebično vraća. Naučile smo da je snalažljivost kad biljke nisu nadohvat ruke, ali naučiš gde rastu, kako da ih ubereš i kada, jer one se kriju tamo gde je vazduh čist, a priroda netaknuta.

Naš tim na sajmu

Nasa-Sreca
OVO SMO MI

Naša Sreća

Naša sreća je i jedno baš takvo seoce na obroncima Sokolskih planina. U tom seocetu je bee’s care kućica, kućica sa belim čaršavom na podu potkrovlja. Tamo se suše travčice, a mi jedemo bakin rolat sa jagodama, da nam (kobajagi) lakše padne jako sunce dok beremo biljke u 12 popodne. Zahvalne smo što smo dobile priliku da naučimo toliko toga, da oplemenimo svojim duhom nekadašnji porodični hobi, i da nastavimo da obrćemo točak tradicije. Ovime smo oplemenile i naše dvadesetogodišnje prijateljstvo, sasvim neplanirano.
A vaša sreća? Ona je jednaka našoj – ono što je naše, to je i vaše. Tako to ide sa prirodom... i bakinim rolatom. 🙂